Вијести
Повишен крвни притисак

22. маја је у сали Дома здравља Добој одржано предавање за наше пацијенте на тему повишеног крвног притиска. Прим. др Андреа Томић и прим. др Жељка Поповић су нашим корисницима одржали едукацију о хипертензији и њеном настанку, о начину дијагностификовања болести, мјерама превенције, начину лијечења као и о посљедицама које ова болест узрокује. Мотив је био обиљежавање Свјетског дана борбе против хипертензије.
Повишен крвни притисак (хипертензија) је један од најчешћих здравствених проблема данашњице и велики фактор ризика за појаву највећег броја болести срца, крвних судова и шлога. Свјетски дан борбе против хипертензије има за циљ да низом манифестација пробуди свијест грађана о значају редовног мјерења крвног притиска, како би се хипертензија правовремено дијагностификовала и лијечила.
Нормална вриједност артеријског крвног притиска је 120/80 ммХг. Артеријска хипертензија је по дефиницији Свјетске здравствене организације стање у коме је систолни (горњи) притисак повишен преко 140 ммХг, а дијастолни (доњи) преко 90 ммХг. Ова дефиниција се односи на све особе које су старије од 18 година. Може се јавити као изолована систолна или дијастолна хипертензија, а најчешће су повишена оба притиска.

Krvni pritisak Dom zravlja Doboj Krvni pritisak Dom zravlja Doboj Krvni pritisak Dom zravlja Doboj Krvni pritisakDom zravlja Doboj

Хипертензија се најчешће јавља као идиопатска, што значи да се не зна разлог њеног појављивања. У малом проценту хипертензија је посљедица болести других органа и система. На крвни притисак могу утицати многи фактори како у организму, тако и ван њега. Крвни притисак повећавају прекомјерна употребу соли и течности, гојазност, претјерани унос алкохола и кафе, пушење, физичка неактивност, неправилна исхрана, хронични стрес. До повишеног крвног притиска доводи атеросклероза, као и обрнуто, долази до сужења крвних судова, накупљања масних наслага на њима, губитка еластичности крвних судова , повећаног отпора протоку крви и притисак расте.
Повишен крвни притисак је врло често болест која протиче са врло мало симптома, или су они чак и одсутни. Пацијенти са повишеним крвним притиском могу имати разнолике симптоме, зависно од тога да ли је још неки систем органа нападнут и оштећен дугогодишњом хипертензијом. Органи који највише трпе и страдају у хипертензијису: срце, очи, бубрези и крвни судови. Хипертензија је врло важан фактор кардиоваскуларног ризика и болесници који имају хипертензију обољевају од коронарне болести десетак година раније од својих вршњака који је немају. Симптоми које најчешће имају болесници са повишеним притиском су зујање у ушима, нестабилност при ходу, бол у грудима, недостатак ваздуха, осјећај убрзаног или неправилног рада срца. Дијагноза хипертензије се поставља релативно лако. Веома је важно мјерење крвног притиска у кућним условима јер је доказано да пацијенти имају виши крвни притисак код љекара него код куће.
Дијагностика је могућа и помоћу постављања холтера крвног притиска. Важно је што прије открити обољење, и тиме спријечити или успорити настанак компликација. Повишен крвни притисак треба правилним лијечењем довести до нормалних вриједности, и то одржавати. Од немедикаментозних мјера најважније је да се коригује тјелесна тежина адекватном дијетом и да се смањи унос соли испод 3 г на дан. У лијечењу хипертензије користи се и више различитих група лијекова: антагонисти калцијума, бета блокатори, блокатори ангиотензинских рецептора, АЦЕ инхибитори, диуретици. Успјешно лијечење подразумјева пуну сарадњу особе, која ће у корист лијечења примјењивати одређени режим живота и искључити познате ризике.
Овим путем вас позивамо да за све теме које би жељели да разјасните пишете нашем администратору ради организовања предавања за вас да би смо лакше заједничким снагама превенирали болести или спријечили њихове посљедице. прим. др Андреа Томић
спец. породичне медицине






« Претходна
Сљедећа »