Вијести
Зависност о новим медијима проблем садашњице... Интернет – Да ли се може постати зависан или не?

Зависност о новим медијима постаје проблем садашњице. Особа може постати зависна о интернету. Зависност о интернету је психички поремећај, то је опсесивна жеља да се проводи вријеме на интернету.
Доктор Иван Голдберг је 1995. године први дефинисао зависност о интернету као клинички поремећај са посљедицама везаним за психичко, породично, социјално и финансијско функционисање личности. Важан критеријум који упућује да је неко зависан о интернету је вријеме које проводи. Сматара се да ако неко проводи 4 - 6 сати дневно у неком од садржаја на интернету сматра се зависним.To може подразумијевати: зависности о игрању компијутерских игрица, сурфање интернетом, зависност од успостављања пријатељских веза путем интернета, зависност од интернет коцкања итд.
Када интернет постане активност која иступа у односу на друштвене токове и постаје проблем: одбијање да се учествује у друштвеним активностима, која често доводи и до занемаривања и губљења основних потреба (спавање, храна, тоалет), занемаривање обавеза и интересовања, занемаривање школских обавеза, асоцијално понашање - занемаривање друштвених, рекреативних обавеза, проблеми социјализације, психичке посљедице (изливи бијеса, анксиозност и фрустрације усљед забране кориштења интернет садржаја, лагање, стидљивост, лоши резултати на послу и школи, недруштвеност, хроничан умор, осјећање гњијева, напетост и депресивност када је интернет недоступан, проблеми са концентрацијом, здравствени проблеми (главобоље, проблеми са видом, проблеми са кичмом, проблеми са спавањем, чак и хигијена).

Internet – Da li se može postati zavisan ili ne? Dom zdravlja Doboj Internet – Da li se može postati zavisan ili ne? Dom zdravlja Doboj Internet – Da li se može postati zavisan ili ne? Dom zdravlja Doboj Internet – Da li se može postati zavisan ili ne? Dom zdravlja Doboj Internet – Da li se može postati zavisan ili ne? Dom zdravlja Doboj

Због социјалне прихватљивости, доступности и тренда садржаји интернета постоју младима врло рано приступачни. А,одрасли таква понашања подржавају зато што ни сами нису свјесни своје дигиталне свакодневнице. Врло рано почињу да се користе паметним телефонима, таблетима, видео игрицама итд. Када млада особа има проблем са играњем видео игрица: не могу престати играти, појављује се типични апстиненцијски синдром (тјескоба, убрзано дисање, несаница, стрепња, несаница, немогућност концентрације, раздражљивост, страх), долази до губљења осјећаја за вријеме тј. правилан животни ритам, патолошки играчи најчешће планирају свој дан одређујући игрице својим приоритетом, показују проблем са концентрацијом на настави, имају лошије оцјене, мањак кондиције, тромост тијела, теже остварују социјалне контакте. У таквим околностима стварају имагинарне свјетове. Живе ликове које играју. Имате ли порив да одмах одговорите на поруку чим стигне? Провјеравате ли телефон сваких десет минута? Умишљате ли да чујете звук телефона иако није звонио? Јесте ли нервозни када уз себе немате smartphone (паметни телефоне)? Ако сте потврдно одговорили на ова питања, на путу сте да развијете зависност о smartphonu (паметном телефону). Док телефони постају све паметнији, чини се да људи иду у супротност. Више не памтите бројеве телефона, нити рођендане блиских људи (зашто бисте када је све у меморији телефона); нема шансе да рачунате напамет, сналажење у простору вас не брине, писменост је страни појам (знате да ће телефон провјерити правопис и исправити грешке). Прекомијерно кориштење smartphonа (паметних телефона) води: отуђењу, нарушава приватност („ухођење“ и „махалање” су обичном смртнику доступнији него икада), ствара зависност о доступности, изазива тјескобу ако се не користе (“кризирате када омиљени љубимац није уз вас).

Обзиром да проблем са рационалним кориштењем нових медија постаје све већи проблем и да су најугроженији млади, професионалци Центра за заштиту менталног здравља одржали су радионице са просвјетним радницима 4 и 5 разреда ОШ „Свети Сава„ у Добоју на тему зависност о новим медијима (ИНТЕРНЕТ) - ЖИВОТ У ВИРТУЕЛНИМ СВЈЕТОВИМА, ВИДЕОИГРИЦЕ, SMARTPHONE (ПАМЕТНИ ТЕЛЕФОНИ)(INTERNET). Циљ је био повећати ниво знања просвјетних радника о зависности о новим медијима, да освјесте властите навике о кориштењу нових медија, као и разговор о главним медијима садашњице. Циљ је ширити мрежу и пренијети информације родитељима ученика на родитељским састанцима на тему зависности о новим медијима.

Савјети за родитеље и корисне информације:

  • Попричати са дјететом о интернет зависности
  • Изразити бригу и разлоге зашто то није добро - здраво
  • Потребно охрабрити друге интересе и социјалне активности
  • Важно осмислити слободно вријеме како би се дијете склонило од интернета. Предложити неки спорт, шетњу - било шта што ће му на дуже вријеме одвратаити пажњу од интернета
  • Поставити границе
  • Ограничите гдје, када, колико времена и на којим садржајима интернета може бити ваше дијете
  • Потражите стручну помоћ уколико симптоми не престану
  • До треће године дјетету не би требало давати телефоне, таблете, јер се у том периоду мозак дјетета интензивно развија и прима велики број стимулуса, а није ментално зрело да их обради
  • Старије предшколско дијете може проводити по два сата седмично на интернету и то на креативним садржајима који одстичу развој способности
  • Ограничите гдје, када , колико времена и на којим садржајима интернета може бити ваше дијете (пубертет и адолсценције). Највише 1 и по до 2 сата, али да то не ремети свакодневне животне активности. Младенка Милановић,
    дипл. психолог





« Претходна
Сљедећа »