Вијести
Крпељи: има ли разлога за панику?


krpelj


Будући да смо једва дочекали сунце и лијепо вријеме, а са њима и прилику за дружење у природи, није ни чудо да нас појачано забрињава и могућност угриза крпеља. Крпељи су најбројнији у прољеће и љето, а повремено нам их донесе и рана јесен. То су раздобља у години када им временске прилике, температура и влажност, највише одговарају. Налазимо их у приземном слоју паркова и шума - на лишћу и гранама грмља, ниског растиња и у шикарама
Опасност њиховог паразитирања на нама је могућност преноса заразних болести. Сам крпељ се зарази приликом храњења на шумским животињама, а убодом може пренијети болест и на човјека.

Безболан убод на мјесту гдје је кожа мекана
Подручја најчешћег пријањања на тијелу човјека су мјеста гдје је кожа влажна и мекана – стомак, препоне, пазух, подручје иза ушију, потиљак, врат, дојке, а код дјеце и глава.
Након што крпељ дође у контакт с нашим тијелом, тражи погодно мјесто за убод што може потрајати и више сати. Зато је приликом вишесатног боравка у природи препоручљиво прегледати тијело свака два до три сата како би крпеља могли уклонити са коже прије самог убода.
Пробадање коже траје неколико минута, а убод се не осјети јер слина крпеља садржи супстанцу која дјелује попут анестетика.
У тренутку када крпељ прободе кожу почиње се хранити нашом крвљу. Тада може доћи до преноса заразе на човјека као што су Лyме борелиозе, вирусни крпељни менингоенцефалитис, туларемија, ерлихиозе …
Како правилно уклонити крпеља?
Ако на тијелу уочимо крпеља који је фиксиран за кожу потребно га је уклонити. Битно је да га не премазујемо алкохолом, уљем и сличним средствима, јер тада долази до контракције, тј. грчења његове утробе и појачаног излучивања узрочника болести у наше тијело.
Крпеља одстрањујемо уз помоћ пинцете. Крајеве пинцете потребно је приближити што више главици и повући према себи без манипулације (дакле, не окрећите га у смјеру или супротно од смјера казаљке на сату, како је раније било препоручивано). У случају да се главица одвоји од тијела и остане у кожи можемо је уклонити стерилном иглом. Чак и ако нам то не пође за руком нема панике - наш организам ће након неког времена сам одбацити страно тијело. Уосталом, останак главице крпеља у кожи не представља опасност од заразе, јер се заразне клице налазе у тијелу крпеља па одстрањивањем тијела уклањамо и извор заразе. Прегледавање коже након боравка у природи и уклањање крпеља краће вријеме након угриза битно је ради смањивања могућности заразе. Дакле, ако уклонимо крпеља са тијела унутар пар сати, мања је могућност заразе чак и ако је крпељ доиста заражен неким од узрочника болести и није неопходно увођење антибиотика.
Када отићи љекару?
На мјесту угриза јављају се мање или веће црвенило и отеклина, праћени сврабежом, који најчешће пролазе унутар једног до три дана. Те промјене на кожи нису посљедица инфекције (тј. преноса заразне болести с крпеља на човјека), већ иритације супстанцама које крпељ угризом уноси у нашу кожу и за то није потребна никаква терапија. У случају да је црвенило присутно дуже од три дана, или се величина те промјене са временом повећава, потребно је јавити се педијатру или инфектологу како би се након прегледа утврдило је ли потребно лијечење. Наиме, Лајмска болест или мигрирајући еритем којег преносе крпељи, болест је која се у првој фази може испољити промјенама на кожи. Ради се о овалном црвенилу коже које се шири до 15 цм у промјеру и лагано блиједи у средишту остављајући прстенасту формацију. Ако у тој фази болести особа прими одговарајући антибиотик, долази до потпуног изљечења. Други разлог за посјете педијатру је појава општих симптома 7 до 14 дана од угриза, а то су: повишена тј. температура, општа слабост, болови у мишићима и зглобовима. То су симптоми који упућују на могућу заразу вирусом крпељног менингоенцефалитиса. У већини случајева ти симптоми трају неколико дана и с њима болест и престаје. Код мањег броја обољелих (20-30 %) развија се и друга фаза инфекције у којој долази до захваћања појединих дијелова централног нервног система. Тегобе које могу бити присутне у тој фази су: главобоља, мучнина, повраћање, слабост руку и ногу, укочен врат, поремећај свијести.
Заштите дијете одјећом и репелентима
Као и код бројних других заразних болести постоји могућнот превенције и смањења стопе убода крпеља. Прије изласка из куће требали би припазити на избор обуће и одјеће. Препоручују се дуги рукави и дуге ногавице, хлаче увучене у чарапе, затворене ципеле, свјетлија одјећа (крпељ се теже уочава на тамној подлози), материјали без длачица (избјегавати вуну и фланел) јер се на њих крпељ теже прихваћа.
У топлим данима, када нам високе температуре не дозвољавају претјерано прекривање тијела, требали би се заштитити репелентима који се осим на одјећу и обућу могу наносити и на голу кожу. У природи би требали избјегавати лежање и одлагање одјеће на траву, те провлачење кроз грмље. Прегледавање тијела сваких два - три сата. Након повратка кући истуширатије дијете и детаљно преглеати кожу.

др Славен Крајина, спец. педијатрије




« Претходна
Сљедећа »